Др Марко Александровић је у Нишу завршио основно и средње образовање. Уписује Филозофски факултет у Нишу - Студијска група за физичку културу 1994., а дипломира 1998.
Ожењен, отац једног детета.
Универзитетску каријеру започиње, као асистент приправник на Факултету физичке културе у Нишу (1999) на предмету Пливање. У звање доцента изабран је 2007. године, а у звање ванредног професора, на предметима Пливање и Ватерполо на Факултету спорта и физичког васпитања у Нишу, изабран је 2012. године. Поља научно-стручног истраживања му је селекција у пливачким спортовима, а последњих година се посебно ангажује у истраживању адаптивног пливања. У сарадњи са неким јединицама локалне самоуправе Ниша, руководилац је више пројектних акција обучавања пливања деце са инвалидитетом.
Члан је уредништава више међународних часописа у земљи и иностранству.
Стипендиста је: Министарства просвете Србије и Бугарске, WUS Аустрије, Coimbra Group-e, Erasmus Mundus Basileus програма... Усавршавао се у: Фрајбургу (припрема доктората), Софији (методологија истраживања у воденим спортовима), Лувену (Aquaevidence), Љубљани (спортска дијагностика). Постдокторско усавршавање обавља на Факултету за кинезиологију Универзитета у Лувену, Белгија у области адаптивног пливања. Испред тима аутора осваја награду Young Researcher Award на "4th International Scientific Conference on Kinesiology", Опатија, Хрватска за најбољи рад у конкуренцији младих истраживача (2005).
У ватерполу је био ангажован као играч и тренер. Потпредседник је Пливачког академског клуба за особе са инвалидитетом „Делфин" из Ниша.