Превентивни, терапијски и етички приступ преклиничким и клиничким истраживањима гена

"1. Очекује се појачана активација и транслокација проинфламаторних транскрипционих фактора STAT NF-κB i AP-1 у одговору на различите стимулусе, укључујући цитокине (IL-1 и TNF-α), микробне (LPS), РОС и зрачење (UV, гама-зрачење, микроталасно и електромагнетно). Протективни ефекат на процес активације испољиће модулатори (антиоксиданти: NAC, мелатонин, агматин, аргинин, таурин, полиамини, фенолна једињена), терпени, етарска уља и биљни екстракти, агонисти PPAR као и физичка активност. Очекује се да биљни екстракти са антиоксидативним и антиифламаторним својствима смањују експресију COX2 и iNOS 2. Очекује се да природни лиганди PPARγ (15dPGJ2, HETE, RXR) као и егзогени агонисти (NSAIDs, pioglitazone, rosiglitazone) смањују експреsију IL6, IL1β,TNFα, iNOS у стимулисаним моноцитима и магрофагима, а повећавају екsпресију DDAH у култури ендотелних ћелија, астроцита и култури бубрежних ћелија. Фталати, штетни индустријски модулатори PPARs, као и зрачење довешће до смањене продукције сперматозоида и стимулације апоптозе герминативних ћелија механизмом интезивирања катаболизма полиамина и дисбалансом PPAR/ADMA/NO метаболичких путева у репродуктивним органима 3. Одређивањем количине iRNK за PPARγ, ODC, SSAT реверзном транскрипцијом и мерењем генске екsпреsије на Real Time PCR, као и одређивањем полиамина на HPLC у биоптату колоректалног карцинома, меланома и карцинома дојке, и у култури канцерских линија дојке и колона очекује се смањена експресија PPARγ и SSAT, а повећана концентрација полиамина на рачун пораsта активности арганазе и ODC. Третирање културе природним лигандима PPARγ (15dPGJ2, HETE, RXR), као и егзогеним агонистиима PPARγ (NSAIDс, pioglitazone, roсiglitazone), довешће до повећане експресије SSAT, PAO и пада концентрације полиамина на рачун њихове повећане разградње. Додатно третирање агматином, који користи транспортне системе за полиамине, смањиће концентрацију полиамина, а овај ефекат може бити појачан употребом инхибитора синтезе полиамина DFMO и MGBG (Постојећа опрема) 4. У експерименталним моделима (субтотална и тотална нефректомија, експериментални крипторхизам, исхемија органа, стрептозотоцином изаван diabetes mellitus, експериментални модел ЕАЕ) очекује се дисбаланс метаболичких путева: аргинин/полиамини/ROS/ADMA/DDAH/ NO 5. Очекује се већа учесталост полиморфизма PPARγ у болестима које у основи имају хроничну инфламацију, имунска дешавања и пролиферацију, што је додатни фактор ризика за њихов ток и прогнозу: малигне болести, атеросклероза, неуродегенеративне болести, бубрежна инсуфицијенција, саркоидоза, реуматски артритис (РА), диабетес и инфертилитет 6. Клиничка студија ће показати да је терапијска ефикасност примене етанерцепта у РА, лека са TNF антагонистичким ефектом, условљена полиморфизмом гена за TNF-α. i TNF-RII 7. Очекује се потврда да код атопичне деце и пацијента са РА постоји дисрегулација сигналних путева у активацији НК ћелија, са хиперсекрецијом IFN-γ, што корелира са фенотипом Т ћелија и прогресијом болести"